Biblioteka "Sarvaš Gabor" Ada

header photo






Kontakt


Adresa:

Biblioteka „Sarvaš Gabor" 24430 Ada, Trg oslobođenja 3/a, Srbija
Telefon: 024/851-115 (iz inostranstva: 00-381-24-851-115) - biblioteka
Tel/fax: 024/851-615 (iz inostranstva: 00-381-24-851-615) – kancelarije

E-mail: biblioteka.ada@gmail.com
vebsajt: www.biblada.org

Direktor:
Csonka Áron
Telefon:
062/26-50-10

Radno vreme


Od 1. septembra do 30. juna :
Ponedeljak: 8:00 – 16:00
Utorak: 8:00 – 16:00
Sreda: 8:00 – 16:00
Četvrtak: 8:00 – 16:00
Petak: 8:00 – 16:00
Subota: 8:00 – 12:00


Od 1. jula do 31. avgusta:
Ponedeljak: 8:00 – 13:00
Utorak: 8:00 – 13:00
Sreda: 8:00 – 13:00
Četvrtak: 8:00 – 13:00
Petak: 8:00 – 13:00
Subota: slobodan dan

Državnim praznicima i zakonom određenim verskim praznicima biblioteka je zatvorena.

Bibliotečke usluge


Biblioteka „Sarvaš Gabor” u Adi nabavlja, obrađuje i pruža mogućnost korišćenja takve bibliotečke građe, što mogu da koriste građani i učenici opštine. Pruža niz mogućnosti u interesu čitalaca. Cilj nam je da pojedince i grupe podjednako podstičemo čitanju, knjizi, pronalaženju i pristup novim informacijama i sticanju novih znanja. Biblioteka „Sarvaš Gabor” je javna biblioteka i nalazi se u onlajn odnosu preko bibliotečkog programa (sistema) SZIREN bibliotekama u Vojvodini. Pomoću ovog programa imamo dostupnost i u bazu podataka pojedinih biblioteka u Mađarskoj.
- pružamo mogućnost pozajmljivanja knjiga iz sopstvenog fonda,
- naučne i pomoćne knjige koje služe izvorima informacija kao i baze podataka na računaru mogu se koristiti u mestu tj. u čitaonici biblioteke,
- omogućavamo korišćenje naše zavičajne zbirke tj. bibliotečku građu lokalnog značaja (knjige ađanskih pisaca, mali otisci, članci i ostala bibliotečka građa),
- u čitaonici biblioteke je omogućeno čitanje dnevne štampe, raznih časopisa i ađanskog lista Panorama – Körkép,
- bibliotečki programi: susreti pisac-čitalac, promocije knjiga, knjižene večeri, predavanja, konkursi, izložbe promovišu knjigu i čitanje,
- prilikom prikupljanja dokumenata tj. kupovine novih knjiga imamo u vidu potrebe čitalaca.
- o prinovljenim knjigama čitaoci se mogu informisati na vebsajtu biblioteke: www.biblada.org

O nama


Biblioteka »Sarvaš Gabor» po zvaničnim dokumentima postoji od 1957. godine. Tokom druge polovine XIX veka osnivane su razne građanske i crkvene čitaonice koje su zapravo prethodnice naše današnje biblioteke. Ove čitaonice su imale lepe zbirke knjiga, od kojih mnoge i danas čuvamo. Od 1957. godine pravni status ađanske biblioteke više puta je menjan. Nekad je funkcionisala kao samostalno pravno lice, a više puta je spajana sa Kulturnim centrom i postojala kao jedna od delatnosti iste. Godine 1997. je ponovo dobila samostalni pravni status, a zadržala je i ostale kulturne funkcije. Sada je Biblioteka „Sarvaš Gabor” centralna ustanova za kulturu u opštini Ada. Od 2010. je kulturna ustanova istaknutog značaja sa ciljem čuvanja i unapređenja nacionalne svesti mađarske nacionalne manjine u Srbiji. Pored osnovne bibliotečke delatnosti vrši i ostale kulturne zadatke – organizovanje pozorišnih predstava, likovnih izložbi, muzičkih programa, prikazivanja filmova i ostalo u okviru delatnosti kulture. Pored ostalog učestvuje u povezivanju rada amaterskih i civilnih društava naše opštine.

O ličnosti


GABOR SARVAŠ lingvista, pobornik kulture mađarskog jezika (rođen je u Adi, 22. marta godine 1832., umro je u Budimpešti. 12. oktobra godine 1895.). Za vreme borbe za slobodu mađarskog naroda javio se u vojsku revolucionara, ali ga nisu primili zbog njegove mladosti. Nakon toga je stupio u benediktinski red, ali je godine 1852., posle mature, ostavio red i počeo je studirati pravo. Studiranje je morao da prekine zbog bolesti. 1858. je nastavnik u Jegri, 1860. u Baji, a između 1891. i 1869. u Požunu, u međuvremenu je položio profesorski ispit. Između 1869. i 1881. je profesor gimnazije u Budimpešti. Godine 1979. je oboleo od teške bolesti očiju. Već 1858. su mu objavljeni feljtoni u ženskom listu «Hölgyfutár» (Helđfutar), a na stranicama listova «Bajai Közlöny» i «Aldunai Lapok» publikuje humoreske pod pseudonimom Pap Rika. Neko vreme je bio i jedan od urednika lista «Aldunai Lapok». Postao je opšte poznat po stvaralaštvu u oblasti lingvistike. Mađarska akademija nauka mu je poverila osnivanje časopisa za istraživanje i negovanje mađarskog jezika. Tako je godine 1872. pokrenuo časopis «Magyar Nyelvőr» (Mađar njelver) u kome se borio protiv nepravilnih tvorevina koje nisu u duhu mađarskog jezika; pisao je odlične etimološke članke. Oko novog časopisa su se okupljali najbolji mađarski istraživači nauke o jeziku (Žigmond Šimonji, Jožef Sinjei, Bernat Munkači itd.). Gabor Sarvaš bio je član Ugrofinskog društva u Helsinkiju. Kao vatreni pobornik negovanja kulture mađarskog jezika zauzeo je stav protiv nasilne obnove jezika i prihvatanja nepotrebnih tuđinskih izraza. U istraživanjima postavio je okvire obnove jezika. Saradnici su mu bili Jožef Budenc i Aron Siladi; uređivao je I–III tom Zbirke jezičkih spomenika («Nyelvemléktár», Budimpešta, 1874-75.). Za svoj rad «Magyar igeidők» (Glagolska vremena u mađarskom - 1872.) dobio je nagradu Akademije nauka. Sa Šimonjijem je uređivao Istorijski rečnik mađarskog jezika. Za celokupan njegov rad Mađarska akademija nauka ga je izabrala za svog dopisnog, zatim i za redovnog člana. Godine 1879. teška očna bolest narušava njegovo zdravlje; gubi vid, i godine 1881. odlazi u penziju. Glavna dela: Magyartalanságok (Pešta, 1867); A magyar igeidők (Pešta, 1872); A magyar nyelvújításról (Budimpešta, 1875); Magyar nyelvtörténeti szótár (I–III., Budimpešta., 1890 - 93.). - Literatura o njemu: Žigmod Šimonji: Sz. G. emlékezete (Magyar Nyelvőr, 1897); Žigmod Šimonji: Emlékezés Sz. G. rendes tag felett (MTA Emlékbeszédek, XV., Bp., 1912); Jožef Sinjei: Sz. G. születésének századik évfordulójára (Magyar Nyelv, 1932); Mozeš Rubinji: Sz. G. Balassa emlékkönyv (Bp., 1934); Mozeš Rubinji: A százhúszéves Sz. G. (Magy. Nyelvőr, 1952. 2. sz.); Mozeš Rubinji: Emlékezések és tanulmányok (Bp., 1962)

Knjižni fond biblioteke


(na dan 31. decembra 2010.)
Knjige: 50.277 kom.
- knjige na mađarskom jeziku: 27.853 kom.
- knjige na srpskom jeziku : 22.424 kom.
CD i DVD: 199 kom.
Novine i časopisi:
- Dnevni listovi: 2 kom. (Magyar Szó, Dnevnik)
- Časopisi: 3 kom. redovito (Hét Nap, Panorama – Körkép, Képes Ifjúság)
- Više časopisa periodično

Odelenja


<


Naši ogranci


Mol

Utrine


Pravila korišćenja biblioteke


  1. Biblioteka “Sarvaš Gabor” u Adi (u daljem tekstu: biblioteka) je javna biblioteka; usluge svako može koristiti ako prihvati i pridržava se pravila korišćenja.
  2. U slučaju namerne zloupotrebe bibliotečke imovine (zgrada, dokumenti) direktor biblioteke koristi svoja ovlašćena prava.
  3. Korišćenje biblioteke i njenih usluga je vezano za upis svakog pojedinačnog člana. Prilikom upisa plaća se članarina. Visinu članarine određuje upravni odbor biblioteke. Članarina važi za godinu dana.
  4. Svaki član prilikom upisa dobije člansku kartu koja važi za datu godinu.
  5. Prilikom upisa potrebni su sledeći lični podaci:
    • prezime i ime,
    • godina rođenja,
    • adresa stanovanja,
    • zanimanje,
    • broj telefona, e-mail adresa.
  6. Članskom kartom se može pozajmljivati knjiga.
  7. Čitalac može iznajmiti najviše 5 knjiga sa rokom čitanja do 4 nedelje.
  8. Iz biblioteke se ne mogu pozajmiti svi oni dokumenti koji su određeni za čitanje na mestu.
  9. Produženje roka čitanja mora se lično tražiti.
  10. Ukoliko se knjiga u datom roku ne vrati, biblioteka šalje opomenu. Troškove opomene je dužan čitalac da plati.
  11. Ukoliko se knjiga izgubi ili ošteti, čitalac mora da zameni istom knjigom, ili da plati njenu vrednost.
  12. Dok čitalac ima bilo kakav dug prema biblioteci, ne može pozamljivati novu knjigu.
  13. Biblioteka omogućava za svakog korišćenje interneta; ta usluga se naplaćuje.
  14. Internet se ne može koristiti sa ciljem poslovne aktivnosti, nezakanitog dela i ometanja rada drugih.

Javne nabavke


  1. Biblioteka “Sarvaš Gabor” u Adi (u daljem tekstu: biblioteka) je javna biblioteka; usluge svako može koristiti ako prihvati i pridržava se pravila korišćenja.
  2. U slučaju namerne zloupotrebe bibliotečke imovine (zgrada, dokumenti) direktor biblioteke koristi svoja ovlašćena prava.
  3. Korišćenje biblioteke i njenih usluga je vezano za upis svakog pojedinačnog člana. Prilikom upisa plaća se članarina. Visinu članarine određuje upravni odbor biblioteke. Članarina važi za godinu dana.
  4. Svaki član prilikom upisa dobije člansku kartu koja važi za datu godinu.
  5. Prilikom upisa potrebni su sledeći lični podaci:
    • prezime i ime,
    • godina rođenja,
    • adresa stanovanja,
    • zanimanje,
    • broj telefona, e-mail adresa.
  6. Članskom kartom se može pozajmljivati knjiga.
  7. Čitalac može iznajmiti najviše 5 knjiga sa rokom čitanja do 4 nedelje.
  8. Iz biblioteke se ne mogu pozajmiti svi oni dokumenti koji su određeni za čitanje na mestu.
  9. Produženje roka čitanja mora se lično tražiti.
  10. Ukoliko se knjiga u datom roku ne vrati, biblioteka šalje opomenu. Troškove opomene je dužan čitalac da plati.
  11. Ukoliko se knjiga izgubi ili ošteti, čitalac mora da zameni istom knjigom, ili da plati njenu vrednost.
  12. Dok čitalac ima bilo kakav dug prema biblioteci, ne može pozamljivati novu knjigu.
  13. Biblioteka omogućava za svakog korišćenje interneta; ta usluga se naplaćuje.
  14. Internet se ne može koristiti sa ciljem poslovne aktivnosti, nezakanitog dela i ometanja rada drugih.